Татина принцеза

200,00 Дин.

Osnovna cena za varijantu720,00 Дин.

Popust-520,00 Дин.

Cena / kg:

Proizvoda nema na stanju

Opis

Сине мој лепи! Љуби те деда! Питала сам га да ли он стварно мисли да сам ја мушко? Одговорио ми је: - Не мислим , откуд мислим, сине мој лепи! Ето!

Како ме зову?
Како ми тапају?

Принцезина фризура и још много лепих савета за Татину принцезу

Povratak na: Dečja literatura

Novosti

Knjiga Sećanja na Alžir u užem izboru za književnu nagradu ,,Moma Dimić"

Жири за доделу књижевне награде „Мома Димић“ за годину 2016/2017, у саставу: проф. др Јован Делић (председник), Јасмина Нинков, Сања Милић, др Слађана Илић и Живка Маричић, након састанака одржаних 6. јуна и 5. јула 2018. године...
Sveti Sava u narodnom predanju

У нашем народу има много предања о Светом Сави. Нека од њих забележена су врло рано, још у XIII веку, код његових старих биографа; али највећи њихов део je каснијег порекла и објављен тек крајем XIX и почетком XX века. O Светом Сави je први почео да бележи приче Вук Стефановић Караџић...
NEMA, I NEKA NE BUDE

Autorki je poznato ono najvažnije što jedan pripovedač može da zna: poznati, svakodnevni kontakti koji ponekad čine da klonemo, odnosi banalnog bezumlja, mehanički momenti usamljenosti, poprimaju specifična, nepoznata, čak zaprepašćujuća obličja. Malene priče (strave), nastale pod teretom apsurda, nose u sebi bandoglavost i (samo)ironiju preživelih....
S puta po Istočnoj Evropi

„S puta po Istočnoj Evropi“ je hronika, svedočenje s putovanja po socijalističkim zemljama na koje se mladi Gabrijel Garsija Markes otisnuo pedesetih godina. Na ovim će stranicama čitalac naći, skupa sa zapažanjima Markesovih saputnika, lucidnu analizu društvenih i političkih događaja jedne epohe, ne sasvim lišenu ironije. Njegovo putovanje komunističkom enklavom započinje u Istočnoj Nemačkoj i nastavlja se kroz Čehoslovačku, Poljsku, Mađarsku i nekadašnji Sovjetski Savez. Tu će pokušati da strgne veo koji skriva istinsko lice komunizma čiji je ideološki tvorac Lenjin: i otkriće nam jedan kafkijanski režim koji preplašeni narod, već sasvim pomiren sa sopstvenom sudbinom, gotovo i ne dovodi u pitanje. Ova reportaža – pisana i objavljivana u nastavcima u isto vreme kad i legendarna „Priča brodolomnika“ – još jedan je dragocen primer ozbiljnog istraživačkog rada, istorijske tačnosti i verodostojnosti iznetih činjenica, na čemu zapravo i počiva vrhunsko novinarstvo. Uz svoju neporecivu književnu maestralnost, Markes iznova demonstrira onu istinsku i najdublju težnju svog poziva: da ispriča dobru priču. „Nisam želeo da upoznajem našminkan i začešljan Sovjetski Savez, koji se doterao da bi dočekao goste. Zemlje, kao i žene, treba upoznati u zoru, kad se tek probude i ustanu iz kreveta.“ Gabrijel Garsija Markes